Nebojša Petrovic
21 Novembar 2020•Ažuriranje: 22 Novembar 2020
Nebojša Petrović –
Legendarnog fudbalera Crvene zvezde Miloša Šestića nije zavarala ubedljiva pobeda Srbije u meču poslednjeg kola UEFA Lige nacija protiv Rusije od 5:0. Čovek koji je branio boje državnog tima bivše SFR Jugoslavije na Svetskom i Evropskom prvenstvu, ne može da prežali što se ”Orlovi” naredne godine neće naći na završnom turniru kontinentalnog šampionata.
„Mi uvek odigramo dobro kad ne treba. Šta je tu problem, zaista ne znam. Mislim da nas je i ovoga puta skupo koštala atmosfera u samoj ekipi. To nam nije prvi put. I ranije se dešavalo da uprskamo onda kada je najvažnije. Slično je bilo i sa mojom generacijom koja je na Mundijalu u Španiji 1982. godina imala jedan od najjačih timova u svojoj istoriji, a vratili smo se već posle prvog kruga prvenstva. Nije sporno da naši momci znaju da igraju fudbal, to su i pokazali na utakmici sa Rusijom. Ima tu sjajnih igrača, poput Dušana Tadića, Kolarova, Mitrovića... Posebno bih želeo da istaknem doprinos Aleksandra Mitrovića koji je pravi primer kako se bori za ekipu i kako se izgara u dresu sa državnim grbom. Ali zato je fudbal čudna igra, zar je moralo baš njemu da se desi da promaši odlučujući penal protiv Škotske“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Šestić.
Ostaje žal što u periodu kada je bio u životnoj formi, Šestić nije dobio pravu šansu u reprezentaciji Jugoslavije.
„Miljanić je uvek više verovao starijim igračima i retko je menjao startnu postavu reprezentacije. Na Svetskom prvenstvu u Španiji ulazio sam u igru sa klupe na utakmicama protiv domaćina turnira i Hondurasa, oba puta umesto Zlatka Vujovića. Upravo sam protiv Hondurasa iznudio penal u finišu meča koji je Pižon (Vladimir Petrović, op.a.) pretvorio u gol, ali bilo je suviše kasno jer nismo imali vremena da postignemo i drugi koji nam je falio za plasman u naredni krug. Meni je najviše žao što nisam igrao protiv Severne Irske na startu turnira, jer se ispostavilo da nas je taj rezultat koštao eliminacije sa Svetskog prvenstva. Na šampionatu Evrope 1984. godine, zaigrao sam tek u poslednjoj utakmici protiv Francuske, dao sam gol i odigrali smo odlično prvo poluvreme. U pauzi se dogodila tragedija kada je umro doktor reprezentacije Milenović. Bili smo potpuno šokirani i konfuzni u nastavku susreta, Platini je to iskoristio i sa tri gola rešio utakmicu u njihovu korist“, prisetio se Šestić.
Popularni Šele je u dresu Crvene zvezde debitovao 1974. godine u Ljubljani protiv Olimpije, da bi se nedelju dana kasnije prvi put predstavio i beogradskoj publici na utakmici sa Čelikom. Od svojih naslednika koji danas brane boje najtrofejnijeg srpskog kluba očekuje da već protiv Genta overe plasman u nokaut fazu Lige Evrope.
„Mislim da nam je dovoljan i bod do kraja grupne faze takmičenja jer smo u prva tri kola bili na nivou očekivanja i stekli sasvim solidnu zalihu zahvaljujući pobedama protiv Slovaka i Belgijanaca na domaćem terenu. Dopada mi se italijanski napadač Falćineli. Istina je da ga neće gol u nekim momentima, ali je reč o modernom fudbaleru koji se dobro kreće, sjajno skače, napada prvu stativu i predstavlja konstantnu opasnost po gol protivnika. Odličan igrač. Pavkov je takođe špic po mom ukusu. Ne bih ulazio u priču da li stagnira posle one briljantne partije protiv Liverpula. Bilo je tu povreda i raznih drugih okolnosti, ali je činjenica da i dalje pravi razliku kada je na terenu i da bi mogao da bude čovek odluke u mečevima koji će rešavati sudbinu Crvene zvezde na evropskoj sceni“, kazao je Šestić.
Šestić je tokom karijere stalno isticao da mu ne pada na pamet da se bavi trenerskim poslom.
„To je tačno, ali nisam ostao dosledan. Radio sam u Zvezdi, pomagao sam i Toši Manojloviću u Vojvodini, sarađivao sa Josipom Pirmajerom. Kasnije sam doživeo dva infarkta i smatrao sam da je najsigurnije da se povučem i prepustim mirnijem načinu života. Dekiju Stankoviću ne bih imao ništa da savetujem, on je prošao mnogo toga u karijeri, radio je sa vrhunskim stručnjacima i sigurno će to iskustvo pokušati da primeni u praksi. Nije mu lako, tek je počeo da se bavi trenerskom profesijom, ali okružio se dobrim asistentima i želim mu sve najbolje na klupi srpskog šampiona. Kada je reč o mojim učiteljima u Crvenoj zvezdi, najbolju saradnju sam imao sa pokojnim Brankom Stankovićem. On je za razliku od Miljana i Gojka Zeca, pokazao najviše strpljenja i razumevanja za moj stil igre. Rezultati su pokazali da je bio u pravu jer smo dogurali do finala Kupa UEFA“, pričao je Šestić.
